Sezona u koju se ušlo sa nikada većim budžetom i još većim loženjem, završila se onako kako se nismo nadali, a možda smo negde duboko u sebi i predosećali – brutalnim otrežnjenjem.
Možemo mi da se lažemo, da brojimo klikove na Instagramu i da se hvalimo punom Arenom, ali tabela je jedino merilo koje ne zna za filtere. Crvena zvezda je na kraju dobila isto ono što i pre, samo što je ovaj put račun bio duplo veći.
Sada, po starom dobrom običaju, kreće licitacija glavama. Ko je kriv? Ispred „Palau Blaugrane“ u utorak uveče ostalo je previše pitanja, a premalo odgovora. Kod nas na Malom Kalemegdanu odgovornost je uvek nekako „fluidna“ – svi su tu, a niko nije kriv kad kola krenu nizbrdo. Istina je ipak jedna: zakazali su svi, od fotelja do parketa.
Krpljenje rupa i promašene vizije
Sećate se prošlog leta? Janis Sferopulos je dobio „ključ u ruke“ da sazida ekipu po svojoj meri. Paradoks je u tome što je Grk birao materijal, a gradnju je morao da nastavi Saša Obradović. Rezultat? Ekipa koja je počela da kašlje već protiv Milana i Bajerna, da bi doživela totalni kolaps protiv Zadra usred Beograda. Tad je već bilo jasno – svlačionica je prestala da veruje, a sistem je počeo da puca po šavovima.
Onda se desio onaj „elektrošok“. Toma Tomović vadi nemoguću pobedu na Bosforu, dolazi Saša i kreće serija od šest pobeda. Ponovo smo počeli da sanjamo Kaunas, Fajnal-for, grizli smo na inat i neku čudnu hemiju koju je Motiejunas pokušao da uokviri. Ali, ispostavilo se da je to bila samo šminka na umornom licu.
Čim se roster kompletirao, desilo se ono što niko nije očekivao: više je bilo manje. Što je Saša imao više opcija, igra je bila sve tanja. Individualizam je progutao sistem.
Поразом у Блауграни, црвено-бели завршавају учешће у Евролиги за ову сезону.#kkcz #WeAreTheTeam pic.twitter.com/CQz7oAnVDm
— KK Crvena zvezda Meridianbet (@kkcrvenazvezda) April 21, 2026
Kodi Miler-Mekintajer i zamka statistike
Kodi Miler-Mekintajer je prigrabio „ključeve tima“ i tu nema priče – čovek je ispisao istoriju, stao rame uz rame sa Kalatesom po asistencijama. Ali, budimo realni, iza tih brojki se često krio jedan fini, upakovani košarkaški egoizam. Igralo se za kolone, dok je timska igra trpela. U tom haosu, jedan Džordan Nvora (koji može da zatrpa svakoga) ili elegantni Džered Batler nikada nisu dobili pravu šansu da zaista „povedu kolo“. Imali smo previše ega, a premalo hijerarhije.
Barselona kao realnost
Ono sinoć u Kataloniji? To nije bio meč, to je bila dijagnoza. Znamo da se u „Blaugrani“ niko nije naigrao košarke, ali onakav ulazak u plej-in je nedopustiv za klub koji puca na vrh. Vil Klajburn nas je ugasio pre nego što smo se i oznojili. Poraz bez otpora, bez „plana B“, gde su poeni Mekintajera i Batlera na kraju bili samo kozmetika da poraz ne izgleda onako bolno kako smo ga osetili (80:72).
Zvezda je ove sezone bila „superheroj“ protiv giganata i „laka meta“ za autsajdere. Prosuli smo se protiv Makabija, otpisanog Bajerna, a o derbijima da ne pričamo – onih +16 protiv komšija koji su ostali bez trenera će nas peći još dugo. To nije pitanje sreće, to je pitanje identiteta. A mi ga nismo imali.
Šta sada?
Marketinški, mi smo šampioni. Milioni share-ova, puna hala, evroligaški sjaj. Sportski? Još jedna bačena godina.
Ako se ABA liga ne vrati kući i ako se sezona ne završi trofejom u Nišu na KLS-u, ovo će biti najskuplji debakl u istoriji kluba. Vrelo leto na Kališu je počelo 22. aprila. Glavno pitanje nije ko odlazi, nego da li će isti ljudi koji su ovo sklapali sledeće godine opet kupovati isti profil igrača za isti onaj „deseti rezultat“? Jer, ovaj film smo već gledali. I niko ne želi i treću reprizu.
